ТАТА МОЈ

Владимир Карановић

23. 6.1958 - 6.11. 2025.

Био си ми ослонац и подршка, мој најбољи тата на свету, за мене ти никад ништа није било тешко, да си могао скинуо би ми звезде, а сада си моја најсјајнија звезда. Свако вече ћу погледати у небо а ти ћес ми поручити “… то ја још увек шашав летим и живим…” Данас када те испраћамо одлази и део мене са тобом.

Твоја НАЦА